Kada sam ušao u sobu upoznao sam jednu jako finu i lijepu djevojku Sabrininu sestru Medinu. Sjedila je na svom krevetu imala je svoj slatki repić na glavi baš kao dole na slici i svoje naočale sa kojima je na prvi pogled izgledala kao neki štreber koji stalno pametuje i smara, međutim bila je jako simpatična, fina i jako duhovita. Iskreno moram da kažem da ja inače nisam optimista oko djevojaka i jako sam malo samouvjeren da ja neku mogu osvojit, pa tako je bilo i ovaj put. Naravno ponašao sam se i tada kao da je ona samo još jedna od kojih ću ja upoznat i to je to. Dok sam popravljao računar pričali smo nas troje o svemu da pričamo i puno smo se smijali, a ja sam se najviše smijao Medini bila mi je već odmah u početku jako zanimljiva i simpatična ali kao što sam rekao nisam ja neki Hulio Inglesias da osvajam ženska srca ni u jednom momentu nisam pokazao da mi je jako simpatična. Takodje se sjećam da mi je postavljala puno pitanja, kako se prezivam, bavim li se sportom, šta volim da radim i tako to... ali me jedno nije pitala da li imam curu. Tako da je meni već tu bio sasvim dovoljan razlog da ja ništa ne pokušavam. Sljedeće što me je jako razočaralo da mi je pričala kako je njen bivši momak pokvario računar da su njih dvoje zajedno nešto brisali i da ga je tu počela branit kako nije on kriv nego ona. I ja sam šaljivo rekao a vidiš braniš ga još tu nešto ima. Medjutim ona je kao odbijala da nema više ništa ali ja sam nekako osjetio da ima. Tako da sam ja dobio još jedan razlog da ne pokušavam ništa.
Opet ponavljam hvala bogu i svim silama da nisam uspio taj dan popravit računar pa sam morao doći sljedeći.
Medina najljepše moje