Kicelj i roza ruža
Kicelj...
Naš drugi izlazak je bio na jednom vidikovcu iznad Tuzle koji se zove Kicelj. Ponovo smo dogovorili izlazak naravno preko neta, ali smo počeli pored neta i porukama da se dopisujemo, tipa: "Hiljade i hiljade poljubaca lete prema Slatini a ti pogodi za koga i od koga". Bili smo jako romanticni oboje. Ona je stalno govorila kako sam ja fin pravila lijepe geste prema meni. Kada smo se vidjeli ponovo je imala mali poklon za mene. Isprintala je meni omiljeni motor Yamaha R1 na A4 format u boji i još stavila u providnu foliju. I danas imam tu sliku i u tu foliju od tada stavljam sve njene sitne poklone, pisma, porukice koje su za mene ogromne. Toliko puno ima da ću morati tražit od nje novu foliju. Kada smo krenuli na kicelj u jednom dvorištu je bilo ogroman bunt rozih ruža, a ona mi je milion puta spomenula da jako voli roza boju. I u tom trenutku kada je ona rekla: "Joj vidi koje su roze ruže", ja sam tada izvukao jednu koja je bila sa rozom mašnom, moja duša je su tu pogubila ona više nije znala šta da kaže, bilo je jako romantično. Ja sam bio fin i kupio sam nam sladoled od punča, jer joj je to omiljeni. Bilo je jako teško naći sladoled od punča, obišao sam pola grada i na kraju sam uspio da nađem u slastičarnoj fontana. Ona je se naravno iznenadila kada je vidjela sladoled, a ja sam šutio i čekao da vidim reakciju kada skonta da je sladoled od punča. Međutim ona kada je probala rekla je: "Jooj jest dobar ovaj sladoled od čokolade" hehehe. Sjedili smo na kicelju i provodili se, pričali, smijali, zezali jako jako romantično je sve bilo. Baš kao iz nekog filma gdje nema ni jedne režiserske greške. Još uvijek nije bilo poljubca mada je možda bio pravi trenutak ali opet sam čekao. Iz razloga jer sam mislio da nije lijepo od mene da pređem odmah na stvar, bilo me je strah da se nebi možda naljutila. Tako da sam još čekao.
